ISTEZANJE KIČME U VODI

Možemo da se pohvalimo da u našoj ustanovi primenjujemo terapijsku proceduru koja se zove podvodna ekstenzija ili subakvalna dekompresija odnosno isteznaje kičme u vodi.

Naime naše telo je izloženo dejstvu gravitacione sile koja ima težnju da nas stalno „sabija“, te smo na kraju dana u proseku niži za 2 cm nego neposredno nakon budjenja. Za redukciju telesne visine u najvećem stepenu su zaslužni intervetebralni diskusi, tj zglobovi izmedju dva pršljena, koji tokom dana izgledaju kao „iscedjen sundjer“, a noću se hidriraju (upijaju tečnost putem difuzije). Ovoj činjenici u značajnoj meri doprinose i slabi mišići ekstenzori (ispravljači) kičmenog stuba

Ova terapijska procedura upravo eliminiše dejstvo sile zemljine teže a u cilju „rasterećenja“ intervetebralnih diskusa tj. kičme u celini. Na taj način dolazi do medjusobnog udaljavanja kičmenih pršljenova te smanjenja pritiska na komprimovani disk ili komprimovani nervni koren. Ovaj posao je olakšan zahvaljući još jednoj važnoj činjenici a to je da je prema Arhimedovom principu telo u vodi olakšano koliko teži njime istisnuta zapremina tečnosti (npr. telo težine 70kg u vodi teži svega 2-2,5kg zavisi od količine masnog tkiva). Pri ekstenziji se dešava mali pomak odnosno razmicanje na nivou intervertebralnih diskusa od svega 2-3 milimetra ali dovodljno da se u disku stvori „vakum efekat“. Vakum efekat postiže dve stvari: mehaničko oštećenje koje se ispoljava kao „ispupčenje“ izvan granica diska može se povući unutar diska putem vakuma, takođe vakum podstiče protok krvi te stimuliše zarastanje diska na mestu oštećenja. To rezultuje povlačenjem bola (duž kičme, u rukama ili nogama) i adekvatnim zarastanjem oštećenog diska uz minimalan ožiljak.

Dekompresijska terapija je jedina neoperativna metoda koja je delotvorna kod dikus hernie. Mnoge kliničke studije prikazuju delotovornost dekompresijske terapije od 75-86% u smislu popuštanja bola i ostalih simptoma.

Iz gore navedenih razloga podvodna ekstenzija daje izvanredno dobre rezultate i u značajnom stepenu smanjuje tegobe pacijenata uzrokovanih degenerativnim promenama na kičmenom stubu te je veoma omiljena terapijska procedura medju pacijentima i predstavlja nezaobilazni metod lečenja kada za to postoje uslovia (kao što je slučaj u našoj ustanovi).

Ova terapijska procedura najčešće se koristi za lečenje sledećih bolesti i sindroma:

        1.  discus hernia (cervikalni i lumbalni sindrom)

        2. radikulopatije (brahijalni sindrom, interkostalna neuralgija, išijas)

        3. cervikalne vrtoglavice

        4. cervikalne glavobolje

Powered by WordPress | Designed by: Download Premium WordPress Themes | Thanks to wordpress 4 themes, All Premium Themes and Best Free WordPress Themes